Митрополит Атанасије (лимасолски) : Пост и причешће

Крштењем се поново рађамо, светим миропомазањем  јачамо и стичемо живот, а светим Причешћем постајемо једно тело, постајемо једно, сједињујемо се са Христом и постајемо, заиста, деца Божија! Нема другог начина! Ово је стварност која се не може испунити на било који други начин. Само кад се сјединиш са Христом, живиш у Христу! У супротном, хришћански живот био би само филозофско, теоријско стање које неће дуго трајати. Наравно, када неко не причешћује, не присуствује Божанској литургији, биће теоретски добра особа, али у неком тренутку ће се ово стање постепено деградирати и постаће само добра особа, на световни начин, ништа више! Сада да видимо, како да се припремимо [за причешћивање]? Припремамо се кроз све што нам је оставила Света Црква, као лек који нас припрема. Попут исповедања греха, молитве, поста, како то Црква прописује. Тако постимо у Великом посту,  постимо пред Божић, пред светим апостолима (Петром и Павлом), пред Успење Богородице и осталим празничним данима. Такође редовно постимо све среде и петке у години, са неколико изузетака. А ако задржимо посне периоде Цркве, можемо се тако причестити ... Што се тиче периода поста, било ког дана у години у којем смо присутни на Божанској литургији, довољно је постити само тог дана, како бисмо избегли да једемо тог јутра. Нема потребе за још једним постом, осим ако нас Духовни отац не упути другачије, показујући нам да за своју личну корист и за личну борбу морамо да држимо пост претходне вечери, претходног дана, неколико дана пре и тако даље . Ово је нешто лично, а не опште правило за све. Када хришћанин поштује посне периоде Цркве, он или она не морају да држе још један пост пре причешћивања, већ само посни дан, односно да избегавају да једу од јутра до тренутка причешћа. Ово, чак и ако је то једноставна и спољашња ствар, има благодати које пост, као физичка и духовна борба, уноси у човеков живот, прочишћавајући ум, тело и душу. Јача нашу вољу, даје нам шансу да порекнемо грех,  помаже да научимо да кажемо „не“ многим стварима које нас вуку и покрећу ка греху или злоби. Али оно што нас у суштини припрема за Свето Причешће је велико покајање и смирење које морамо да гајимо у својој души. То је оно што нам треба ... Припремимо се са покајањем и понизношћу! Онај ко је открио овај духовни пут, заиста је пронашао онај мали кључ који откључава врата Бога! Покајање, понизност, кротост срца су они који нас чине достојнима пред Богом.

pouke.org