Колико је скромност позитивна особина?

Главно значење скромности тиче се односа особе према властитим жељама. Скроман је онај ко лако одустаје од својих жеља и мири се са тим да их неће остварити. Скромно је оно дете које стојећи пред излогом у којем види играчку која му се свиђа, мирно прихвата мамин одговор да она нема довољно новца да му је купи. Када га мама због тога пољуби говорећи: „Скромно мамино сунце”, она га својом љубављу награђује за скромност. Према томе, скромно је оно дете које је лепо васпитано, које управља својим жељама и не да им да оне управљају њиме.
То је у складу са значењем речи скромност, јер према етимологу Петру Скоку, оно долази од архаичног глагола кромити, у значењу кротити. Према томе, називајући дете скромним ми га означавамо као „укроћено”, социјализовано и дисциплиновано, то јест послушно.
Друго значење скромности тиче се начина на који се неко поставља у односу на друге људе. Супротност скромности су бахатост и арогантност. Скроман је дакле неко ко се не истиче у односу на друге, ко се не хвали својим успесима и постигнућима, ко чека да други буду ти који ће приметити његове квалитете. А када је други заиста похвале, скромна особа по правилу је та која сама дисквалификује властити успех, показујући да јој је непријатно када је други хвале и негирајући да је успела са циљем да буде примећена и похваљена.
Ова врста скромности је у ствари одраз унутрашњег става особе према самој себи. Она сама о себи мисли да није „ништа посебно”, да је обична, да спада у „мале” људе. И зато је оваква врста скромности повезана са искривљеном сликом о себи у којој људи отписују или постојање или важност својих стварних квалитета.
Скромно одбијање туђих похвала не мора да буде директни израз негативне слике о себи. Некада се на исти такав начин понашају људи са супротно искривљеном, „надуваном” сликом о себи. У том случају то није израз скромности, већ израз развијених социјалних вештина којима се превентивно неутралише завист других људи.
Колико је скромност позитивна особина? Све зависи од контекста у којем се налази скромна особа. Скромност јесте позитивна када се особа развија и живи у сиромашном окружењу – зони преживљавања. Када би стално желела оно што не може да добије, била би стално незадовољна тако да јој скромност помаже да се прилагоди. Када особа живи у богатом окружењу – зони квалитетног живота – њена скромност је ирационално неискоришћавање понуђених могућности. За многе је квалитет живота остварење разних жеља што води задовољству и срећи.
Не знамо шта доноси будућност, али знамо да се скромни лако навикну на боље, а да се нескромни веома тешко навикну на оскудицу.

Зоран Миливојевић

Извор: Политика