Која ће бити сврха човека у вечности?

Иако је при стварању човека речено „врло добро“ ( Пост. 1:31 ), то не значи да човек, кога је створио Бог, није могао даље да се усавршава. Пошто је смисао људског живота „стицање благодати Светога Духа “, овај процес се претвара у бескрајно искуствено схватање Божје светости. Речено је: „Да! Праведници ће хвалити име Твоје; непорочни ће живети пред Тобом“ ( Псалам 139: 14). Живети пред лицем Божјим значи уживати у савршенствима Творца. Пророк Исаија је рекао: „Тада ћеш се радовати у Господу, и ја ћу те водити на висине…“ ( Ис. 58:14 ). Али чак ни у Вечности нећемо моћи да схватимо ни делић Славе Творца. У Књизи о Јову се каже: „Можеш ли Бога пронаћи истражујући? Можеш ли Свемогућег потпуно схватити?“ ( Јов 11:7 ). Дакле, вечно схватање Свевишњег значиће вечни раст у Његовој Доброти и Љубави. И, како уче Свети Оци, вечност у Богу није монотонија, већ дивна разноликост, о којој је апостол Павле писао: „... око није видело, ни ухо није чуло, нити је у срце човеку дошло, што је Бог припремио онима који Га љубе“ ( 1. Кор. 2:9 ).

о. Олег Стењајев