Источник свих мудрости је Бог, и Он мудрост даје када и коме Он хоће.
Не тражи славу ... тражи Бога. Зосима је Марију видео укупно три пута, а трећи пут је то било да би сахранио њено тело. И тек је тада схватио да је никада није ни питао како се зове (па ето можда и није био баш толико мудар!). Али поред њеног тела су се налазиле у песку написане следеће речи: "Аво Зосиме, погреби на овом месту тело убоге Марије."Да тако није писало, нико не би ни сазнао ко је она. Да није било три сусрета, она би умрла у потпуној анонимности, и њена прича и њених 47 година пустињског изгнанства не би ни постојале. Али као што знамо, прича се тако не завршава. Зосима је заиста сахранио Марију, уз помоћ лава, и вратио се и сабраћи, монасима испричао причу о жени коју је срео. Ми не знамо које је године то било, али патријарх Софроније Јерусалимски је причу записао у 7. веку а свети Јована Дамаскин је ту причу преписао, између осталих. Ова приповест била омиљена у средњовековној Европи и источно-медитеранским земаља, и преведена је на многе језике. А сада - 15 векова или више, касније, ову причу знају Хришћани широм света а Православни је се сећају пете недеље поста сваке године. Да ли је и један човек на земљи могао да сања да ће му потомци одати такво признање? Речи, једне помало смешне песме "Слава" имају рефрен "доспећу у рај ... запамти моје име ..." Нажалост, уверени смо да ћемо постићи трајно признање показивањем некаквог свог талента, тако што ћемо нашим ближњима постати познати преко ноћи. Али, колико дуго траје та слава? Колико она стварно вреди? Што је још важније, где бисмо ми били сада да није било људи и жена попут Светог Зосиме и Свете Марије, који су одбацили све светске могућности и сво своје срце предали Богу?
Закључак: Буди ... као ... Света Марија.
Захваљујем Богу на свим светима Његовим. Тражим њихове молитве. Ове недеље, још једном, молим за молитве наше дивне мајке свете Марије из Египта. Ко зна, колико поука још имам да научим од ње сваке године.
hramsvetijovan.blogspot.com