Зашто се каже - "Соломонско решење"

Мудро, довитљиво и праведно решење каквог проблема или спора означава се обично као "соломонско". Поред
соломонско решење, говори се још и соломонска одлука, соломонски суд (или пресуда) и сл. Сви ти изрази, који
упућују на мудросг, домишљатост и праведност, везани су за име јеврејског краља Соломона (или Саломона,
Саламона, Саламуна - већ према томе како се где код нас изговара и пише).
Соломон (изворно Шеломо или 111'ломо), син краља Давида и мајке Бетсабеје, био је владар Израела средином
десетог столећа пре наше ере. Иако је по успешности спољне политике заостајао за својим оцем, краљем
Давидом, успео је ипак, пово-љним савезима, да одржи мир са суседима тако да се могао посветити унутрашњем
јачању јеврејске државе. Отворио је просторе развоју просвете и културе, нарочито источњачке, изградио велику
палату (Соломонов храм) у Јерусалиму, а сам град опасао непробојним одбрамбеним зидом. И друге је градове у
земљи утврдио и заштитио од упада непријетеља. Због тога је био присиљен да удари тешке намете на народ.
Осим становника Јерусалима и припадника племена Јуда, сви остали поданици морали су плаћати велике порезе
или одлази-ти на кулук (принудни рад) на Соломоновим грађевинама. To је изазвало велико незадовољство и
отпор народа, па је после његове смрти дошло до распада јединствене јеврејске државе.
Упркос свему томе краљ Соломон је остао запамћен као успешан и мудар владалац. Приписују му се многа
велика дела, поред осталих и чувена Пјесма над пјесмама, Проповједник, Изреке, Псалми и др.
У самој Библији (у Огаром завјету) говори се о томе како је Соломон постао мудрац. Кад је, кажу, сгупио на
престо, он се обратио Свевишњем - Богу (који му се јавио у сну) с молбом да му подари "проницљиво срце да
може судити народу, разлико-ватидоброодзла".
"Бијаше мило Господу" - стоји даље у Библији - "што је Соломон то замолио. Зато му Бог рече: 'Jep си то тражио,
a ниси искао ни дуг живот, ни богатство, ни смрт својих непри-јатеља, него проницљивост у просуђивању правде,
ево ћу учинити по ријечима твојим: дајем ти срце мудро и разумно...'" Тако краљ Соломон би обдарен божанском
мудрошћу, коју је недуго затим и показао пресуђујући у једном тешком спору између две жене које су му се
обратиле. Једна од њих, пише у Библији, тврдила је следеће: "Ја и ова жена у истој кући живимо, и ја сам родила
крај ње у кући. А трећега дана послије мога порођаја роди и ова жена. Биле смо заједно, и никога стра-ног с нама;
само нас двије у кући. Једне ноћи умрије син ове жене, јер бијаше легла на њега. И устаде она усред ноћи, узе
мога сина о боку мојем, док је твоја слушкиња спавала, и стави га себи у наручје, а свога мртвог сина стави крај
мене. А кад ујутро устадох да подојим свога сина, гле: он мртав! И кад сам пажљивије погледала, разабрах: није
то мој син кога сам ја родила!"
Друга жена тврдила је супротно - да је живо дете њено. И тако су се њих две препирале пред краљем док није
наредио да му донесу мач и расеку дете напола, кад се већ две мајке не могу споразумети чије је.
"Тада жену, мајку живог дјетета, забоље срце за сином, и повика она краљу:' Ах господару! Нека се њој даде
дијете, само га немојте убијати!' А она друга говораше: 'Нека не буде ни мени ни теби: расијеците га!'
Онда проговори краљ и рече: 'Дајте дијете првој, нипошто ra не убијајте! Она му је мајка.'"
Овај приказ завршава се у Библији следећим речима: "Сав је Израел чуо пресуду коју је изрекао краљ, и
поштовали су краља, јер су видјели да је у њему божанска мудрост у изрицању правде."
Око Соломоновог имена сплеле су се касније и многе друге легенде, које говоре о његовој моћи над духовима,
довитљивости, праведности, свезнању и изузетној мудрости, због чега су га звали и Соломон премудри. Његов
лик чесго је обрађиван у уметности - у књижевносги и сликарству (Перуђино, Рафаел, Холбајн, Рубенс и др.).
Ипак, његово се име данас најчешће помиње у изразима соломонско решење, соломонска одлука, соломонски суд,
односно соломонска пресуда.

аутор: Милан Шипка