Научи мја, Господи, оправданијем Твојим

На бденију се поје: Научи мја, Господи, оправданијем Твојим. За шта молимо Господа овим речима?
- То су речи из 17. катизме, из 118. такозваног великог псалма. Псалам је посвећен пространом учењу о закону Божијем, о заповестима. Заповест је наредба Господња. И оправданије такође значи заповест. Оправдање је синоним за заповест. Оправдања су у суштини заповести – то су синоними за вољу Божију о човеку.
За родитеље Јована Крститеља, Захарију и Јелисавету је речено да су били непорочни, да су ходили у свим заветима, законима и оправдањима Господњим. Оправдања су поетско опевање заповести Божијих. Научи мја, Господи, оправданијем Твојим значи: научи ме да поступам тако да се оправдам пред лицем Твојим. На пример, Господ каже: „Немој презирати сироче, не вређај удовицу, не смеј се сакатом, помажи потребитом, у пружену руку стави новчић, не заборављај суботу.“ Ради то и оправдаћеш се пред Господом. Оправдање су заповести Господње и кад их испуњава човек се оправдава пред Господом. Научи ме шта треба да учиним да бих добио Твоје оправдање – да опростим непријатељу, да се молим, да сакрушавам своје срце, да оплакујем своје грехове, да се помирим с непријатељима, и Господ ће ми показати шта да учиним за оправдање.
Оваква питања су врло корисна. Кад човек пита о Господу, о речима благодати, велику корист стичу и онај ко пита, и онај ко одговара и они који слушају. Ако је реч Господња међу нама, то значи да је Господ међу нама. Као што је у Јеванђељу речено: Јер где су два или три сабрана у име Моје, онде сам и Ја међу њима (Мт. 18, 20).
Оправдање је откровење Божије о Његовој вољи, о томе шта човек треба да чини да би стекао милост у очима Господњим. Помагање сирочади, погребење туђиноватеља, давање милостиње, држање постова, читање Светог Писма, упражњавање страха Божијег, размишљање о Господу, сећање на Господа ујутру и увече – све то заједно јесте оправдање Господње.
Успут ћу напоменути да је 17. катизма написана на специфичан начин. Јеврејски језик има двадесет два слова и катизма је написана тако да се састоји од двадесет два дела, и у сваком од њих има по осам стихова. Дакле, сваки од осам стихова почиње једним словом алфабета – осам стихова на слово „алеф“, осам стихова на слово „бет“, осам стихова на слово „гимел“ и тако даље, двадесет два пута по осам стихова. Добијамо сто седамдесет шест стихова. То није просто надахнута песма, то су вешто изабране поуке из речи Божије. Јеврејима је заповеђено да 17. катизму науче напамет како би на путу до Јерусалима (а закон је предвидео да сваки мушкарац три пута годишње иде у Јерусалим) не брбљају, већ да читају 118. псалам. Ова песма од сто седамедесет шест стихова је велика химна заповестима Господњим. Читајте ову катизму, учите је напамет.

протојереј Андреј Ткачов

pouke.org