Како се ослободити рђавих навика?

Како се ослободити рђавих навика?

Не бацајмо на њих ниво гориво, већ, бар једном, не испунимо њихов захтев!

Тако их једино можемо почети слабити, а када приметимо лагано слабљење рђавих навика, удвостручиће нам се снага да их и дотучемо.

Чиме и како?

Наравно, уз помоћ Онога у кога смо поверовали да може, не уместо нас, него са нама, да победи непријатеља који нам је једном оробио целу кућу, а сада видимо како се срамно повлачи и бежи.

Убрзаћемо овај процес повлачења и протеривања непријатеља из наше куће, ако свакој рђавој навици са којом смо почели непоштедну битку, одмах, још у току битке, која некад мора да траје дуго, супротставимо једну добру навику, управо онако како нас је хришћанство од почетка учило: да сваком од ,,седам смртних грехова” противставимо ,,седам хришћанских врлина” – гордости смиреноумље, прождрљивости уздржљивост, блуду апстиненцију, очајању ,,тугу са Христом и у Христу” итд.

Ни космос ни људска душа не трпе празнину.

Христос свуда жели да се усели, али тек онда када му ми отворимо врата.

Како се ослободити рђавих навика?

Не бацајмо на њих ниво гориво, већ, бар једном, не испунимо њихов захтев!

Тако их једино можемо почети слабити, а када приметимо лагано слабљење рђавих навика, удвостручиће нам се снага да их и дотучемо.

Чиме и како?

Наравно, уз помоћ Онога у кога смо поверовали да може, не уместо нас, него са нама, да победи непријатеља који нам је једном оробио целу кућу, а сада видимо како се срамно повлачи и бежи.

Убрзаћемо овај процес повлачења и протеривања непријатеља из наше куће, ако свакој рђавој навици са којом смо почели непоштедну битку, одмах, још у току битке, која некад мора да траје дуго, супротставимо једну добру навику, управо онако како нас је хришћанство од почетка учило: да сваком од ,,седам смртних грехова” противставимо ,,седам хришћанских врлина” – гордости смиреноумље, прождрљивости уздржљивост, блуду апстиненцију, очајању ,,тугу са Христом и у Христу” итд.

Ни космос ни људска душа не трпе празнину.

Христос свуда жели да се усели, али тек онда када му ми отворимо врата.

Владета Јеротић 

patmos.rs