Заглављеност

Некада се деси да ни не приметимо како смо заглављени у некој улози или обрасцу понашања. 
 
Вртимо се у круг или живимо, поступамо и понашамо се по аутоматизму, по неком као унапред наученом обрасцу док у једном тренутку не осетимо да нас нешто “жуља”, смета нам или да би једноставно могло боље.
 
Можда смо пожелели да поправимо односе са једном или више особа из окружења, можда смо се уморили од терета очекивања који смо на себе преузели, ношења сопствених али и туђих бремена, или се запитали: А где сам ту ја?
 
У тражењу себе и начина који ће нам помоћи да остваримо позитивну промену коју бисмо желели, негде схватимо да нам је потребна помоћ и први корак промене почиње онда када одлучимо да је затражимо.
 
Стога, данас са вама делим причу једне дивне особе, Ивана, који је на програму Како да помогнем себи док се дајем другима доживео промену и пожелео да радост која је из тога настала и своју причу подели са светом.
 
Читајући интервју можете видети како је суочавајући се храбро са својим страховима, заглављеност преобразио у здраво самопоуздање и умножавање својих талената.
 
И: Мени је постајало све боље 
 
На пример, ја сам имао проблем да возим ауто на неком непознатом терену, на пример, да идем за Београд. У почетку ми je било јако непријатно и нелагодно, и само сам одједном у току програма осетио да немам тај страх од неизвесности.
 
Моје реакције нису више исте на свет око мене. Био сам, можда, више повучена особа, особа која није испољавала, на прави начин, оно што жели да каже, није говорила кад је требало да говори.
 
Сад све мање и мање имам страха да кажем НЕ. 
 
То је можда и најдубља промена, што све лакше говорим НЕ.
Радије сам имао проблем да кажем НЕ. Сада лако кажем „Нећу то да радим. Не желим то да радим”. 
 
И када сам рекао на неким местима оно што треба да кажем, и тим људима је било боље и мени. 
 
Једноставно, приметио сам промене у односу на свет око себе. 
 
Промене су приметили и други, родитељи, пријатељи, и колеге на послу, и деца са којом ради у школи.
 
Препознао сам много пута да ми деца прилазе на неки другачији начин, и да имамо директнији, непосреднији контакт.
 
Пријало ми је то што сам виђен
 
Zoom позиви су по мени оно најважније што човек осети на програму, јер осети се таква енергија и таква позитивна атмосфера и позитивно окружење, да ви имате просто жељу да причете о себи, пред непознатим људима. И то је оно што је највише ме додирнуло и осетио сам слободу да почнем лако да препознајем, пре свега, кроз друге људе који су говорили, шта то унтар мене постоји, а шта није разрешено, неки конфликт унутрашњи, шта год.
 
То је оно што ми је дало крила
 
Оно што му се највуше допало на програму је поверење и чињеница да Данило спаја психотерапију са животом у вери. 
 
Немам страх да говорим о себи и, на неки начин, извлачи из мене оно што треба да кажем. Једноставно је особа која уме да извуче из човека оно што је већ у вама, да из вас извуче оно што треба да видите.
 
Као да станем пред неко огледало и видим себе јасно.
 
Некако ми је пријатно када разговарам са њим и са људима који су на програму.
 
Вратио сам се свом таленту 
 
На програмима људи често открију своје скривене таленте или се врате онима које су заборавили или занемарили, као што су писање, певање, свирање, фотографија, или, као у Ивановом случају сликање.
 
Након паузе, креативне блокаде и отпора према активности која га испуњава, Иван се поново вратио и сликању.
 
Ја сам први пут почео сликам пре четири године и онда једно годину дана уопште нисам сликао.
 
Сумњао је да ће се поново покренути, а онда је узео четкицу у руке и за 20 дана урадио шест нових слика.
 
Видим да су ми слике другачије. Иако сам још почетник у томе, просто сам приметио да моје слике имају другачије боје, да су живље, чак и прецизније.
 
Тако да сам пресрећан због тога што сам у последње време урадио фантастичну ствар за себе. 
 
Свестан сам да је рад на себи дуготрајан процес
 
На питање коме би препоручио програм Како да помогнем себи каже да ако човек жели да препозна своје таленте, да ослободи свој унутрашњи потенцијал, ако жели да осети мир унутар себе, да буде пријатан себи и другима, треба да се упусти у ову причу.
 
Надам се да вам је Иванова прича, за коју нам је дао дозволу да поделимо, била на корист.

др Данило Михајловић