Наш лични однос са Богом

Јер Дух Свети „дише“ где год, кад год и где хоће. Однос сваке особе са личним живим Богом је јединствен и непоновљив, јер је сваки човек јединствен и непоновљив.

Бог није везан, ни законима, ни „духовним рецептима“, пошто су сви параметри духовног живота бесконачни.

Видимо да људи споља раде исте ствари и чини се да изнутра имају исто мишљење горе и доле, не само по питању вере, што се сматра само по себи очигледним – али, нажалост, у нашим данима није – већ и у ствари православне духовности. Али, интерно, међу њима постоје веома велике разлике, које се споља не виде. И, стога, њихов лични однос са Богом је такође веома различит.

Богоносни Оци, трудећи се да нам помогну, дали су нам неке границе-упутства за наш духовни подвиг, која, међутим, нису апсолутизована. Због тога учесник мора имати духовно вођство усредсређено на Христа. У супротном, било би довољно да неко прочита неку књигу па да зна шта да ради.

Да би се правилно носио са свим духовним појавама, хришћанин треба да има чврст духовни однос са проницљивим духовником, који ће га саветовати шта је најбоље за њега. Али, оно што је у нашем најбољем интересу, већину времена зависи од наше сопствене пријемчивости, што значи да постављамо нашу духовну летвицу. Зато, немојмо имати заблуду, чак и када се повинујемо духовном, да примењујемо добру вољу Божију, а то је да сви постајемо свети, нешто од чега смо веома далеко...

o. Арсениос Катерелос

импантократорос.гр