„Толеранција постаје злочин када се примени на зло.”

„Човек не живи само својим личним животом као јединка већ, свесно или несвесно, и животом своје епохе и својих савременика.”
* * *
„Многи људи имају бесмислен живот. Као да су у неком полусну, чак и онда када чине нешто за шта мисле да им је важно. То је зато што јуре за погрешним стварима. Једини начин да се у живот унесе смисао јесте посветити се љубави према ближњем, заједници која нас окружује и стварању нечега што нашем животу даје сврху и значење.”
* * *
„Сматрам да је дар дивљења неопходан ако неко жели да нешто постигне. Не знам где бих био без њега.”
* * *
„Уз великог човека често иду и велике грешке.”
* * *
„Да ли је свет икада променило ишта друго осим мисли и њених магичних возила – речи?”
* * *
„Само једна врста лажи има шансе да буде делотворна: она која ни на који начин не заслужује да се назове обманом, већ је производ живе маште која још није у потпуности ушла у царство стварног и стекла оне опипљиве знаке по којима се једино може мерити њена права вредност.”
* * *
„Толеранција постаје злочин када се примени на зло.”
* * *
„Да би човек преживео у тешким временима, мора да има или моралну вертикалу или да поседује грубу виталност.”
* * *
„Чудна је чињеница да су слобода и једнакост, две основне идеје демократије, донекле противречне. Логички гледано, слобода и једнакост се међусобно искључују, баш као што се међусобно искључују друштво и појединац.”
* * *
„Сви насилници, тирани, они који желе да заглупе и обесхрабре масе, и сви они који намеравају да нацију претворе у немислећу ратну машинерију како би контролисали слободне и мислеће грађане – они нужно презиру човечанство.”
* * *
„Рат је кукавичко бежање од мирнодопских проблема.”
* * *
„Фанатизам се претвара у средство спасења, ентузијазам у епилептичну екстазу, политика постаје опијат за масе, пролетерска есхатологија; а разум јој скрива лице.”
— О немачком фашизму, из говора „Апел разуму”
* * *
„Несрећна немачка нацијо, како ти се свиђа месијанска улога која ти је додељена, не од Бога нити од судбине, већ од шачице изопачених и крволочних људи?”
* * *
„Фашизам верује у физичко и ментално угњетавање; то је оно што практикује, воли, поштује и велича. Угњетавање није крајњи циљ, већ први принцип фашизма, и ми превише добро знамо да је сила као принцип подједнако вечно људска као и њена супротност – идеја правде.”
* * *
„Ево имају сву власт; људска права су скрајнута; имају све што се у једној држави може имати и још много више – тоталну власт над сваким појединцем. Па им ипак није доста....   Такмичење у лагању, клеветању и провлачењу кроз блато свакога за кога се макар и посумња да није на правој страни? Они, не подносе никакав отпор, чак ни најблажи, цивилизован и аргументован.... Необично је то што се бес и поред тога што су постигли пуну победу – не стишава. Зашто ти људи и даље тако дају одушка својој мржњи и потреби за ружењем? Осећају ли се несигурнима? Зар не верују у своју победу?“
* * *
„Стављање руског комунизма на исти морални ниво са нацистичким фашизмом, јер су оба тоталитарна, у најбољем је случају површно, а у најгорем случају представља фашизам. Онај ко инсистира на овој једнакости може се називати демократом; у истини и у срцу, он је већ фашиста и сигурно ће се против фашизма борити неискрено и привидно, али са пуном мржњом усмереном искључиво против комунизма.”
* * *
„Ако је Гете пред крај свог живота тврдио да је свака разумна особа умерени либерал, онда се у нашем времену мора рећи: свака разумна особа је умерени социјалиста.”
(„Њујорк тајмс”, 18. јун 1950)
* * *
„Ја сам човек равнотеже. Инстинктивно се нагињем на леву страну када запрети опасност да се чамац нагне на десну и преврне – и обрнуто.”
* * *
„Дозволите ми да вам кажем целу истину: ако икада фашизам дође у Америку, доћи ће у име слободе.”
* * *
„Метеж изазван успехом никада ми није помрачио јасно уочавање релативности мојих заслуга нити је затупио оштре границе моје самокритичности. Вредност и значај мог рада за потомство могу се препустити будућности; за мене то није ништа више од личног трага живота вођеног свешћу – тачније, савешћу.”

Томас Ман

Разбистравање
---