"Човек је као трава, дани његови, као цвет пољски, тако прецвета." (Пс. 102:15)

Дивно расуђује о нашој немоћи Божанствени Давид. 
Такав је овај привремени живот, браћо! 
Тако је занимљива наша појава на земљи - постанеш ни из чега и нестанеш! 
Ми смо исто што и кратки сан, лет птице, лађа на мору за којом не остаје траг, прах, лелујање ваздуха, цвет... 
"Видех све што бива под сунцем", - вели Проповедник, - "и управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом: богатство, раскош, моћ, непостојану славу, мудрост која чешће одступи него што остане са човеком; сластољубље, вртове и воћњаке, имања многа, мноштво слуга и слушкиња, певача и певачица, оружја, оружјеносаца; накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља, искусих клањање народа, уживах у царском величанству своме у сваком сувишку и свему неопходном, у чему постах већи и силнији од свих који бише пре мене. А када погледах на сва дјела своја, гле, све бјеше таштина и мука духу" (Књ. Проп. 1, 2, 14) тј. некаква неразумна тежња душе и лутање човека, осуђеног на то, можда и због прародитељског пада. 
Главно је свему што си чуо: 
Бога се бој (Књ. Проп. 12, 13). 
Овде је крај твојој недоумици; ево у чему је једина корист од овдашњег живота. 
И стога не оплакујмо мртве, за које знамо од каквог су се зла избавили, већ себе саме: јер знамо каквим се недаћама остављамо, и какве ћемо још патње накупити ако се искрено не предамо Богу, ако не будемо искрено следили Духа, који узводи на небо. 
То изазива тескобу код малодушних, али је лако за храбре духом.

- Свети Григорије Богослов
(из књиге ПСАЛМИ ДАВИДОВИ ПО ТУМАЧЕЊУ СВЕТИХ ОТАЦА)