Како стећи право богомислије

Ко се труди да стекне право богомислије, пази на унутрашњост срца. Он живи у размишљањима која загревају његово срце и позивају на унутрашње преобраћење. 
Почни свој дневни посао јутарњом молитвом, читањем Речи Божије и размишљањем о прочитаном. 
Тиме такође и закључи свој дан. 
На првом месту моли се постојано и простим речима изнеси своје основне потребе са пуно поверења. 
Потом читај Јеванђеље и Апостолске посланице, размишљајући о прочитаном и повезујући их са собом. Такво читање учвршћује молитву, а обоје хране и снаже душу. 
Добро би било да се прибележе мисли које долазе за време читања. Отприлике овако: „Бог говори нешто у Јеванђељу; из тога произлази како ми треба да поступамо; ја то могу у следећим случајевима да изведем и хоћу то да учиним; то је безначајан напор, али доноси богат плод“. 
Твоје размишљање ће се тако прочистити и окрилити. 
Дух Светог Писма продреће у твоје срце, оживљавајући га.

Ништа неће сметати ако у почетку твоје мисли при читању и мољењу нехотице залутају. Временом ће оне свикнути да се сабирају услед непрестаног враћања назад и усредсређивања у унутрашњости. 

У току дана много тога продире у нашу свест и прети да скрене пажњу са богомислија. Против тога постоји одбрана, тј. да се стварима приђе са духовне стране и да се све духовно објасни. 
Ево примера: ако ти скрене пажњу мирис руже или смрад леша, реци себи: „Тако и свака душа одаје свој мирис: добра миомирис, а страсна - смрад“. 
Ако навикнеш да све спољашње појаве тумачиш путем сликовитих израза, твоја ће пажња остати у Богу. 
Тако све спољашње постаје мудар учитељ ...

Наравно, сабрана пажња и богоосећање захтевају сав напор ума и срца. Ко се не усиљава, неће ништа постићи. Али, зашто ми за све друго мора да се трудимо, а према ствари нашег спасења остајемо немарни?! Наше је спасење - наша главна брига. То је такође и најтегобнији наш посао. Али, ако се озбиљно потрудимо према својим снагама, сигурно ћемо пожњети његове плодове. 

свети Теофан Затворник