„Ко мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима; "

Господ нам говори где почиње светост: „Ко мене призна пред људима, признаћу и ја њега пред Оцем својим који је на небесима; а ко се мене одрекне пред људима, одрећи ћу се и ја њега пред Оцем Својим који је на небесима.“

„Исповедати“ значи рећи за себе да сам хришћанин. Али је јасно да ако хемијском оловком напишемо на челу или на мајици: „Ја сам православни хришћанин“ – и ходамо улицом, онда ништа осим смеха неће бити изазвано од људи. Јер су сви чули довољно речи, морамо показати дела.

Морамо, живећи у овом свету, живети као хришћани. Упркос чињеници да сви блуде, сви краду, сви псују, сви завиде, сви мрзе, нико се не моли, ми морамо чинити супротно.

Исповедати веру не значи да треба да наговарамо све да се крсте, да постану православни хришћани, да престану да пуше.
Нека раде шта год желе, али ми треба да покажемо другачији живот својим животом.
Ако се мешамо са гомилом, ако живимо као сви остали, онда нисмо хришћани.

Наши животи треба да буду принципијално другачији, темељно.

Чак би требало да се и облачимо другачије него савремени човек.
Све мора бити другачије за нас, другачији живот.

Тако је настало монаштво – као противтежа светским обичајима.
Управо то значи исповедати веру пред људима.
А онда Господ ће нас признати пред Својим Небеским Оцем.
Рећи ће: ови људи - овај, овај, овај - нису живели по стихијама овога света, него како сам их Ја научио.
То јест, Сам Господ ће се заузети за нас.

Протојереј Димитрије Смирнов