"Неколико речи о Богу"

Желим да ти то кажем јасно.
Бог није осветник.
Не поставља замке да би нас казнио.
Не броји грешке да би послао бол.
Не радује се када те види како се ломиш...

То је наш страх.
Не Бог.

Бог је Отац.
А Отац не кажњава да би се наслађивао.
Боли Га када тебе боли.
Неке ствари које проживљаваш
нису Његова воља.
То су људски избори.
То су неправде.
То су ране које се преносе с колена на колено.
То је суровост света који још није постао Царство.

Али чуј и ово:
Бог их није изазвао,
али неће дозволити да те прогутају.
Он улази у таму.
Не посматра је издалека.
Пролази кроз њу заједно с тобом.

Стрпљење није да седиш и распадаш се.
Није да злостављање називаш „крстом“.
Није да ћутиш док те ломе.
Стрпљење је да не изгубиш веру док тражиш излаз.
Да држиш Божју руку док корачаш ка светлости.

Ниси незахвалан што те боли.
Ниси слаб јер тражиш помоћ.
То се зове искреност.
А Бог воли истину.

Христос не стоји наспрам тебе.
Стоји поред тебе -
у твом најскривенијем страху,
у ноћи која се не може издржати,
у молитви која не налази речи.

И још нешто:
Можда сада видиш само безизлаз.
Али Бог види пут тамо где ти видиш зид.
Неће те оставити да се изгубиш.
Неће те предати тами.
Отвориће ти пут -
можда не онако како замишљаш,
него онако како ти је потребно.
И тада ћеш разумети:
Није те кажњавао.
Чувао те је...

отац Харалампос Пападопулос