Приче Соломонове (15. део)

15. Мудрост доноси спасење, а безумље пропаст.

1. Одговор благ *утишава гњев, а ријеч пријека подиже срдњу. [*1 цар 12, 13, 16.]
2. Језик мудријех људи украшава знање, *а уста безумнијех просипају безумље. [*ПрС 12, 23.]
3. Очи су Господње на сваком мјесту гледајући зле и добре.
4. Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од вјетра.
5. Луд се руга наставом оца својега; а ко прима укор, бива паметан.
6. У кући праведниковој има много блага, а у дохотку је безбожникову расап.
7. Усне мудријех људи сију знање, а срце безумничко не чини тако.
8. *Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведнијех угодна му је. [*ПрС 21, 27; 28, 9; Ис 1, 11.]
9. Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10. Карање је зло ономе ко оставља пут; *који мрзи на укор, умријеће. [*ПрС 10, 17.]
11. *Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човјечијих. [*Јов 26, 6; Пс 139, 8.]
12. Подсмјевач не љуби онога ко га кори, нити иде к мудрима.
13. Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
14. Срце разумно тражи знање, а уста безумнијех људи наслађују се безумљем.
15. Сви су дани невољникови зли; а ко је весела срца, на гозби је једнако.
16. *Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром. [*Пс 37, 16; ПрС 16, 8.]
17. *Боље је јело од зеља гдје је љубав него од вола угојена гдје је мржња. [*ПрС 17, 1.]
18. *Човјек гњевљив замеће распру; а ко је спор на гњев, утишава свађу. [*ПрС 26, 21; 29, 22.]
19. Пут је лијенога као ограда од трња, а стаза је праведнијех насута.
20. *Мудар је син радост оцу, а човјек безуман презире матер своју. [*ПрС 10, 1.]
21. Безумље је радост безумнику, а разуман човјек ходи право.
22. *Намјере се расипају кад нема савјета, а тврдо стоје гдје је много савјетника. [*ПрС 11, 14.]
23. Радује се човјек одговором уста својих, и ријеч у вријеме како је добра!
24. Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла оздо.
25. Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
26. Мрске су Господу мисли зле, а бесједе чистијех миле су.
27. Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне, жив ће бити.
28. Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
29. Далеко је Господ од безбожнијех, а молитву праведнијех чује.
30. Вид очињи весели срце, добар глас гоји кости.
31. *Ухо које слуша карање животно, наставаће међу мудрима. [*ПрС 15, 5.]
32. Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33. *Страх је Господњи настава к мудрости, † и прије славе иде смјерност. [*ПрС 1, 7; † ПрС 18, 12.]