Научимо да заиста живимо у Цркви

Научимо да заиста живимо у Цркви. Уз звук звона, са тамјаном и свећама, са клечењима и бдењима, са постом и гозбама, са радосном тугом и покајањем, са духовним песмама и тихим молитвама. У Цркви су блуднице и девице, пијанице и апстиненти, говорљиви и ћутљиви, прождрљиви и посни, похлепни и милосрдни, породични, монаси, богати, сиромашни, образовани, неуки, славни и незнани; са страстима и врлинама, са слабостима и снагама, са успонима и падовима. Међутим, сви смо несавршени и сви тражимо милост.

У Цркви смо јер чезнемо за превазилажењем помирења са грехом. Нисмо овде јер смо то превазишли. Овде смо јер смо болесни, нисмо здрави, парализовани смо, повређени смо.

У Цркви живимо, тражећи Истину, Христа. Не живимо да бисмо дошли до неког краја, јер ово познанство које тражимо никада не престаје. У стварности нема циља, постоји само правац, пут ка Христу. Стрела нашег живота мора да полети ка Њему — Неухватљивом, Бесконачном, Неприступачном, Неизрецивом, Несхватљивом.

Христос је више пут него крај, више успон него врх. Колико год да читаш, колико год ствари да ти кажем, сам ћеш наћи Бога. Јер Бог се открива када сте сами, тамо, на ивици ваше личне глади за Њим.

архим. Павел Пападопулос

bogonosci-bg