Једноставно нисам паметан...

Данима не знам шта да напишем...
Једноставно нисам паметан...
Читамо ми о томе у психијатријским књигама по којима учимо...које су махом америчке и западноевропске...али некако увек мислимо...неће то код нас...
И онда...
Просто невероватна трагедија...
Јутрос ми је на интернету искочило неколико ствари које су ми помогле да артикулишем своје мисли и осећања...
Први су стихови са странице Мамица песмарица-Ивана Арсић...који су ме баш дотакли...
"На рукама детета трагови терета
Барута и крви
То дете или друштво...
Kо је пуцао први?"
И онда сам само схватио...да можда и ја грешим када саветујем моје клијенте и пацијенте да гледају прво себе и своје породице...да ту преврну небо и земљу да посложе све како и треба...а да се друштвом позабаве тек када то опосле...на изборима рано ујутру или на неком грађанском протесту...осим ако баш нису одлучили да се баве политиком или активизмом...и да на тај начин мењају систем...
Да направе око себе и својих Мехуре Нормалности који ће их штитити...и у којима ће важити систем вредности који су они одабрали...који их смирује и који их уводи у дугорочни хедонизам...и у којима су окружени људима који им пријају...
Но онда вам оваква туга разбије ту илузију да су мехури довољно јаки и безбедни...
Они једноставно пуцају пред Оштрим Бодљама неуређеног друштва...крхких институција и система који не функционише...
И једноставно нико од нас неће моћи да се опусти док не направимо себи друштво у коме се поштује само неколико ствари:
1. Право и Закони...који важе апосолутно за све...
2. Знање...које се јако цени...и које омогућава људима достојанство...добар живот и сигурност да ће на најважнијим и најпотребнијим местима бити најшколованији и најбољи људи...
3. Пристојност...да моја слобода увек иде само до оног нивоа док не почиње да угрожава слободу других...
И тиме свако од нас треба да се позабави...на све начине који су нам доступни...
А поготово тиме што ћемо се увек јасно и гласно успротивити природним непријатељима уређеног друштва:
1. Неправди...
2. Глупости...
3. Бахатости...
И можда тиме што ће свако од нас почети да обавља свој посао баш онако како треба...како пише у некој књизи или неком закону...или онако како је здраворазумски...
Од најбазичнијих ствари...јер једно је кад пустиш некога за 50 еура да вози пијан...а сасвим друго кад ти тај неко згази некога кога јако волиш...
До оних суштинских због којих је јако лепо и опуштајуће живети у уређеним друштвима...где систем добро функционише...од дна до врха...
Kако би том комплексном синергијом у којој свако ради оно за шта је Богом дан или за шта се мукотрпно школовао ми на крају добили друштво у коме ће бити места за све...и у коме ће свако бити максимално заштићен...поштован...обезбеђен и достојанствен...
То можемо само ако се свако од нас потруди да свој посао обави савесно...стручно...поштено и честито...
Први ја...
Да на пример свако из моје ординације изађе за мрвицу лакши и оптимистичнији...са подељеном муком...и са капљицом наде...
Али и тако што ћу бити добар син...брат и ујак...
И друг и кум...
И комшија...
И суграђанин...
И возач...
Ма пристојни чекач у реду у Максију...
Јасна ми је одавно она стара да "ако хоћеш да промениш свет... иди кући и воли своју породицу"
И она свакако и даље важи...
Можда само треба да проширимо Нашу Породицу мало шире...
Па и није нас остало превише у овој земљи...
Малтене смо сви мало даљи Рођаци...
А свакако Земљаци...који треба да се држе заједно...и помажу...
А да не кажем да је свакоме ко је иоле читао и путовао сасвим јасно да смо у ствари сви ми Земљани у ствари Земљаци...
И да можда не мислимо и не живимо исто...
Али свакако имамо иста осећања...
А мало ли је то...
Ако почнемо да се волимо...подржавамо...чувамо...и обраћамо пажњу једни на друге...не сумњам да ће онда почети да важи и она премудра изрека блаженопочившег Патријарха Павла...
"Биће нам боље, кад ми будемо бољи"
Ето...ја ћу се потрудити да почнем од данас...
То ће бити мој начин борбе против овог зла...туге и несреће...
Јер ми треба нешто оптимистично за шта да се ухватим...
А ви се драги Рођаци и Земљаци...молим вас...придружите...
Свима ће нам то кад тад годити...
И свима ће нам се то кад тад вратити...

facebook.com/drvladimirdjuric