О блискости, савременим страховима и помоћи коју нуди вера

Многи млади данас носе у себи дубок страх од остваривања блискости са особама супротног пола. Плаше се одбацивања, плаше се да не буду повређени, а многи имају утисак да не испуњавају стандарде лепоте и успеха које нам намећу медији, друштвене мреже и савремена култура. Из таквих порука рађају се комплекси ниже вредности: осећај да човек није довољно леп, довољно занимљив или довољно вредан да би био вољен. Тај осећај инфериорности често доводи до повлачења и страха од сваког искреног приближавања другом човеку.
Црква, међутим, подсећа да је сваки човек створен по лику Божијем и да у себи носи свету, непоновљиву вредност која није условљена изгледом, успехом или друштвеним мерилима. Вера лечи осећај недостојности тако што човеку открива да га Бог воли због онога што јесте. Када човек дубоко осети да је прихваћен и вољен од Бога, комплекси губе своју снагу, а страхови се претварају у храброст.
Истинска блискост не гради се на спољашњем утиску, већ на поверењу, искрености, стрпљењу и жељи да се други човек разуме и прихвати. Христос нас учи да љубав није страх, него слобода; није трговина, него дар; није игра савршенства, него сусрет две душе које траже истину и доброту.
Зато је важно да млади знају:
не треба да се плаше блискости, љубави и заједништва. Чак и ако понекад буду одбијени, то их не чини мање вреднима, нити треба да падају у својим очима. Одбијање није знак да нешто није у реду са њима, већ je део живота и сазревања. Човек се учи да воли управо тиме што се усуђује да буде искрен, храбар и отворен.
Бог је близу свакоме ко искрено тражи љубав. Тамо где је љубав прожета смирењем и истином — ту почиње благослов, духовни раст и здрав, зрели однос са другим човеком.

отац Дејан Крстић