Велика ствар је смирити се и поверити се Христу

Молим се да сваки ваш дан буде савршен, свет, миран и безгрешан. Тако се молимо на свакој Светој Литургији. Молимо се да нам сваки дан и ноћ, цео живот буде савршен, да све радимо од срца, да целу своју душу уложимо у најситније детаље овог живота. Шта год да радите, урадите то лепо.

Нека сваки наш дан буде савршен и свет. Шта значи "свет"? То значи посвећени дан - дан посвећен животној средини, дан посвећен борби против пушења, против дроге, мајчин

дан… Хришћанин који воли Бога посвећује сваки дан Богу и жели да сваки дан буде свет.

Управо то значи „свети дан“: свето је оно што је Богу посвећено, оно што је искључиво Богу дато, да Он то благосиља, фаворизује и чини са њим шта хоће. Молимо се сваки дан

да овај дан буде савршен и свет. Црква се стално моли да буде мирно, спокојно, да нам дани теку мирно, да време нашег живота прође мирно, да не бринемо, да нас не ухвати паника.

Смири се, много си под стресом, а мало у миру. Толико бринемо, и у нашим срцима нема овог Христовог мира. Молимо се Богу да нам подари мир. Све около може пропасти, а ти можеш имати мир, све може потонути, а можеш стајати, имајући мир у срцу, и рећи себи и гласно: „Ја сам миран, јер Христос је у мени. Он је наш свет. Имам у свом срцу мир Божји који превазилази свако разумевање, мир који превазилази све људске околности.”

Људи не могу да схвате зашто имамо мир у души када смо са Христом, сматрају нас неосетљивима, равнодушнима према људском болу, али то није тако. Укључени смо у оно што се дешава, у догађаје овог живота. Хришћанин све прихвата, све га занима, прима поруке одасвуд, али се, упркос томе, нимало не колеба усред овог немирног света. Олује и бродоломи, мећаве, катастрофе, земљотреси, поплаве, ратови могу тутњати около, али ја имам мир.

Драги мој пријатељу, бродови овог живота, ма колико био добар капетан, могу потонути. Последњих година смо чули да су многи велики бродови потонули. То су бродови овога света. Али, лађа мога живота, када њиме влада Христос, никада неће бити лишена мира и безбедног пролаза; чак и усред олуја, таласа, опасности - Господ нас води у пристаниште Своје, пристаниште своје свете воље. Стога имам мир у души. Верујем да је Христос свуда, верујем да је Христос поред мене, контролише мој живот. Верујем да сада, када говорим, Господ покреће моје усне, а ја говорим. Верујем да сада моје срце куца, јер Господ заповеда, и оно куца.

Зашто се онда толико узнемирујемо? Шта ћете постићи ако се узнемирите? Шта ћете променити у свом животу ако вас ухвати паника? Да, само напред, немој да седиш - не мислим да не треба ништа да радиш. Али шта треба да урадиш? Смири се. Положи свој проблем  пред ноге Христове.  Господ каже: Дођите к мени сви који сте уморни и оптерећени, и ја ћу вас одморити (Мт. 11, 28).

Дакле, нема разлога да ова туга остане у нашим душама, овај умор, и да старимо пре времена.

Бол стари човека, води га у пропадање, али са Христом се не улази тако брзо у процес пропадања. Душа је заувек млада када је са Христом. Зато, смири се!

Арх. Андреј Конанос

pravlife.org