"Ја сам те родила, ја ћу те убити!"

Мени је мама говорила:

"Ја сам те родила, ја ћу те убити!"

То је њој мама говорила њена мама, а маминој мами њена мама.

И ко зна ко је ту апсолутистичку сулудост смислио, али се с колена на колено преносила традиција да од те реченице мајке, кад им зашкрипи, посуђују моћ и ауторитет.

Да се разумемо. Не мислим да је било која ( нормална) мајка икада озбиљно мислила ово што је изговарала, али сам сасвим сигурна да многа деца јесу.

Замолила сам зато сина пре неки дан да доврши сам ту реченицу.

" Ако бих ти ја рекла- ја сам те родила...како би ти довршио ту реченицу?"

Питао је:
"Је л то неки тест?"

Рекла сам:
"Да знаш да јесте..."

Одговорио је:
"Ти си ме родила...да бих живео....Јесам ли погодио?"

Рекла сам:
"Јеси, срећо, итекако."

Можда је ово само мали корак за човечанство, али велики за наративе који се наслеђују. Велики је за оно дете које сам ја била.. И велики за моје дете.

Па ако се та реченица ширила као ехо (пожар) кроз генерације, стаће на овом месту на коме смо нас двоје сада.

Јер неке поплаве стану када на време затворите рупу на брани. Надам се да ниједно дете неће више носити поплава ( ових речи) кроз живот.

Јер овакви наративи никада нису само "пусте претње".

Они наносе повреде на оним местима у нама за које нам је потребно много рада и времена да исцеле.

Времена од живота.
И времена за стварање.

Љиљана Милић

instagram