Како је Бог замислио мушкарца и жену?

Питање љубави и разумевања односа између мушкарца и жене једно је од оних која дубоко утичу на наше животе. Без обзира на то да ли смо у браку, тражимо партнера или тек преиспитујемо шта заправо значи волети, ова тема се увек враћа као актуелна.
 
Кроз рад са својим клијентима, на програму Како да помогнем себи и Упознај себе, често сведочим истим недоумицама и питањима, само изговореним на различите начине : ,,Kако пронаћи супружника у овом времену, да ли љубав уопште постоји за мене, где се изгубило поверење у браку, како разумети неслагања, да ли сам довољно добра супруга, да ли је он прави... ''
 
Многи траже помоћ и пријављују се на програме управо због бола или разочарања у партнерству, са искреном жељом да разумеју шта се догодило и како да не понове исте ,,грешке’’.
 
Слажем се да је питање љубави и заједништва једно од најважнијих питања живота. Оно није „додатак“ животу који можемо занемарити, већ нешто што снажно обликује начин на који доживљавамо себе, другог човека, Бога.
 
Зато, вођен вашим искуствима и потребом да се расветли шта значи живети љубав на здрав, јеванђељски начин, одлучио сам да овај циклус Писама Подршке посветим управо теми мушко-женских односа.
 
Почећемо од основа, од онога што се можда подразумева, али се у свакодневици лако заборави.

Пошто је тема широка и дубока, ово прво Писмо обрађује однос мушкарца и жене из теолошке и духовне перспективе, а у наредним писмима ћемо говорити и о психолошким динамикама, емоционалним ранама и практичним изазовима савременог живота. Верујем да је важно да прво поставимо питање:
Како је Бог уопште замислио да мушкарац и жена функционишу?
 
Све чешће се уочава у друштву једна суптилна, али агресивна порука: да су мушкарац и жена „две стране које морају да се изборе за своја права“, као да станују у различитим логорима и да „долазе са различитих планета.“ Тај дискурс рађа унутрашњу напетост, као да је потребно држати стражу једно пред другим.
 
Али, није Бог тако замислио заједницу.
 
Он није створио мушкарца и жену да буду противници или претња, већ да буду помоћ једно другом у путу ка Њему.

Први човек и жена на свету су били Адам и Ева.
 
Бог је прво створио Адама. Адаму даје да управља светом који је створио, да даје имена животињама, али не да буде себични узурпатор слободе других, него да учећи се да управља повереним му светом он све више почиње да личи на свог Творца односећи се према природи, животињама и другим људима онако како се и сам Бог односи према свима њима. 
 
Док Бог Адама ствара од праха земаљског, Еву ствара од Адамовог ребра, што означава да је жена подједнако човек колико и мушкарац. Зашто је Бог ствара? Да буде Адаму “помагач“, али не покорни слуга, него као она чија снага лежи управо у способности да помогне другом: 
 
„Потом рече Господ Бог: Није добро да човек буде сам; да му начиним помагача (јевр. ezer) сличног њему.“
(Пост 2, 18)
 
Овде се први пут јавља појам ezer. Интересантно је да се исти тај појам у Светом Писму највише користи за Бога када Он помаже човеку. То није помоћ слуге, већ помоћ силног Савезника.
 
„Бог је мени помоћ (ezer).“ (Псалам 54, 4)
„Благо ономе коме је помоћ (ezer) Бог Јаковљев.“ (Псалам 146, 5)
 
Колико благости има у томе да је жена названа ezer – она која не умањује мушкарца, већ га оснажује. А мушкарац, по Божјем плану, није господар, већ чувар поверења и простора у којем љубав може да обитава.
 

др Данило Михајловић