Непрестана молитва није неки случајни пропис

Непрестана молитва није неки случајни пропис, него битно својство хришћанског духа, скривени живот у Христу (Кол.З, 3). 
Цео живот у свим његовим видовима треба да буде прожет молитвом. Њена тајна лежи у љубави према Богу. 
Слично невести која је испуњена љубављу, душа која воли Бога срцем и умом непрестано борави у Њему: она Му се увек изнова обраћа са свом топлином срца.
Тражите и наћи ћете… 
Шта треба тражити? 
Живо, стварно општење са Богом. 
То дарива благодат Божија. 
Јер, сав духовни живот долази од Духа Светог. 
Међутим, свако мора сам да се потруди и да свој напор управи на стално сећање на Бога. 
У томе, пре свега, помаже Исусова молитва. Пребивај пажљиво у срцу пред лицем Божијим и говори:
 
Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме.
 
У томе лежи цела суштина. 
Буди при томе свестан: 
срдачна молитва се састоји у умном пребивању у топлој осећајности срца пред Богом, у сталном обраћању Њему. Томе служи Исусова молитва.
На овај начин се, помоћу Исусове молитве, у нама учвршћује сећање на Бога и богомислије, и лице Божије засијава као сунце у нашој души. 
Предмет изложен сунцу се загрева. Исто се тако и душа загрева кроз богомислије, будући да је Бог Сунце ума.
Живљење у богозаједници у срцу, без икаквих представа (маште) или размишљања постиже се навиком. 
Ум просто борави у срцу пред Богом.
Суштина молитве се састоји у живљењу пред лицем Божијим, у сталном сазнању и осећању Његове свудаприсутности, у уверењу да је Он свуда, па и у теби, да сву твоју унутрашњост види и прозире, и то више него ти сам себе. 
Ово сазнање се не заснива на представама, већ на једноставном уверењу и осећању да је то тако. 
Ко се налази у топлој просторији непосредно осећа топлину која га прожима. Исто би тако требало да се осећа наш унутрашњи духовни човек у односу на свуда присутног Бога, чије је биће огањ.

свети Теофан Затворник

(из књиге ОБИТАВАЊЕ БЕЗГРАНИЧНОГ У СРЦУ)