Приче Соломонове (13. део)

13. Наставак описивања мудрога и безумнога живота.

1. Мудар син слуша наставу оца својега; а подсмјевач не слуша укора.
2. *Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалијех људи насиље. [*ПрС 12, 14.]
3. *Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада. [*ПрС 21, 23.]
4. *Жељна је душа љенивчева, али нема ништа; а душа вриједнијех људи обогатиће се. [*ПрС 10, 4.]
5. На лажну ријеч мрзи праведник, а безбожник се мрази и срамоти.
6. Правда чува онога који ходи безазлено, а безбожност обара грјешника.
7. Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
8. Откуп је за живот човјеку богатство његово, а сиромах не слуша пријетње.
9. Видјело праведничко свијетли се, а *жижак безбожнички угасиће се. [*Јов 18, 5, 6; ПрС 24, 20.]
10. Од охолости бива само свађа, а који примају савјет, у њих је мудрост.
11. Благо које се таштином тече, умањава се, а ко сабира руком, умножава.
12. Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
13. Ко презире ријеч, сам себи уди; а ко се боји заповијести, платиће му се.
14. *Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртнијех. [*ПрС 10, 11; 14, 27.]
15. Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
16. *Сваки паметан човјек ради с разумом, а безуман разноси безумље. [*ПрС 12, 23; 15, 2.]
17. Гласник безбожан пада у зло, а вјеран је посланик лијек.
18. Сиромаштво и срамота доћи ће на онога који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
19. Испуњена жеља је сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
20. Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
21. Грјешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
22. Добар човјек оставља нашљедство синовима синова својих, а *грјешниково имање чува се праведнику. [*ПрС 28, 8; Проп 2, 26.]
23. Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
24. *Ко жали прут, мрзи на сина својега; а ко га љуби, кара га за времена. [*ПрС 22, 15.]
25. *Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста. [*Пс 34, 11.]