"Молитвено јутро у Атинском метроу"

У журби што пре да стигнемо до свога одредишта све нас зауставља незаобилазно чекање следеће метро линије,  тако хтели или не вежбамо се у трпљењу, на што бих рекао  преподобни старац Евменије : "баш је лепо да чекамо , добро је да чекамо !"
Такође је чекао градски превоз и блажене успомене Митрополит Диоклијски Калист Вер,  који се  у беседама кроз шалу се присећао, како је чекајући аутобус на станици у Оксфорду,  имао изузетну прилику да практикује умносрдачну молитву " Господе Исусе Христе помилуј ме грешнога!" 
Тако и ми чекајући следећи воз  имамо прилику поред трпљења да практикујемо молитву .Такође  имамо прилику да видимо многе православне хришћане разних годишта како читају у метроу Акатист Пресветој Богородици или Молебне Капоне разним светитељима и тако им време осмишљеније пролази. 
Такође можемо да видимо и људе других вероисповести како се моле у градском превозу као јутрос једна африканка која је седела  поред мене и читала 51 псалам на мобилном телефону. Врло често можемо видети и припаднике муслиманске вероисповести из разних земаља како читају Куран.
Оно што даје духовни тон у градском превозу поред верног народа јесу и православни свештеници који у шаренилу модерног света сведоче Христа својим присуством.  Баш као што је једном приликом један директор Колубаре напоменуо , да увек када на улици види свештеника сети се живота по Јеванђељу Христовом. 
И тако путујући метроом долази сваки од нас до свога циља а метро и даље наставља да превози народ Божији који трчи да преживи и прехрани своје породице. Сваком овоземаљском путу дође крај тако и овом путешествију у Метроу а  само једна је личност Пут који води у живот вечни , а то је Господ наш Исус Христос.  

архимандрит Евсевије Меанџија