Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити би што сакривено, а да не изађе на видело

Ако ти свесно или несвесно гасиш Светлост Божију која се запалила у твојој души, и мислиш да се повремено може живети и без ње, јер је тешко и напорно свагда бити под том Светлошћу, онда дубоко грешиш.
Ако кријеш у својој души тајно место жеља и укорењених навика, мислећи да се оно за неко време може сачувати, а да се одмах не разоткрије, онда дубоко грешиш. Као што се, кад су људска дела у питању, на дневној светлости открива све оно што је брижљиво скривено, и као што излазе на видело и постају свима позната дела обављена у великој тајности, тако се, тим пре, ништа не може сакрити од Светлости Божије. Она прониче у свако тајно место и просвећује све кутке душе. И зато, да те када дође време не би било веома, веома срамота пред Господом, пред другима, па и пред самим собом, што си у души сакрио своју вољену трулеж, најбоље је да је одмах откријеш.
А са Светлошћу Божијом поступи овако: постави је на врх душе. Нека осветли сваки кутак како би се показала сва неуредност и прљавштина душе. Буди немилосрдан према себи. То је корисније. На светлости ћеш се лакше уредити. И немој повремено да гасиш светло. Јер како спремати по мраку? Само ћеш разнети блато и преместити прљавштину из једног угла у други…
Управо ово и чинимо онда, када пођемо корак напред у светлости, а потом се у помрчини вратимо два корака уназад.
А душа се исцрпљује и болује од пустоши и незадовољства.

свештеномученик Григорије Лебедев

(Духовна размишљања над Јеванђељем по Марку, Мк. 4,22)